Istorija turbokompresora datira od početka razvoja motora SUS (sa unutrašnjim sagorevanjem).
Tih davnih godina, inženjer Gottlieb Daimler (1885) a nešto kasnije i Rudolf Diesel (1896) radili su na razvoju takvog uređaja. Njihova zamisao je bila da konstruišu uređaj pomoću kojeg bi mogli da pod pritiskom ubacuju vazduh u cilindre motora. Na taj način su nastojali da smanje potrošnju goriva i povećaju efikasnost motora.
Prvi turbokompresor koji je radio na principu pogona izduvnih gasova motara razvio je švajcarac Alfred Buchi.
Od 30-tih godina 20-tog veka počela je upotreba uređaja koji su nalik današnjim turbokompresorima.
Uređaji koji su tada korišćeni imali su dosta nedostataka koji su otklanjani daljim usavršavanjem. Na razvoju i usavšavanju turbokompresora se neprestano radi i danas.
Novija istorija
Do ekpanzije turbokompresora je došlo krajem sedamdesetih godina.
Proizvođači kao što su Mercedes i VW su otpočeli serijsku proizvodnju vozila u koja su ugrađivani motori sa turbokompresorima.
Čuveni model Mercedes Benz 300 SD kao i Golf turbo diesel su prvi automobili serijske prozivodnje, koji su posedovali ugrađene motore sa turbokompresorima.
Turbokompresori koje mi danas poznajemo koriste samo princip rada kao nekadašnji, prvobitni turbokompresori, dok su njihove dimenzije i performanse drugačije od onih koji su se koristili krajem 20-tog veka.
Današnji motori SUS, bilo da su za putnička ili teretna vozila ne mogu se zamisliti bez turbokompresora.
Razvoj i usavršavanje turbokompresora su omogućili mnogo efikasniji rad motora, bolje sagorevanje a samim tim i mnogo manju emisiju C02 gasa. U poređenju sa klasičnim atmosverskim motorima identične snage, potrošnja goriva kod motora sa turbokompresorom je niža. Snaga motora je znatno veća a deo energije izduvnih gasova, koja je bila neiskorišćena, kod turbo motora se koristi za pogon turbokompresora i doprinosi poboljšanju efikasnosti motora.
